Proleće je uzbudljivo doba godine za ljude ali i za životinje. Promena godišnjeg doba donosi toplije vreme i mnogo više sunčeve svetlosti tokom dana. Prelaz iz zimske sezone hladnih i kratkih dana u toplije i duže dane dovodi do fizičkih promena kao i promena ponašanja kod mnogih živih bića.
Prvi obrok u proleće
Sa porastom temperature biljke brže rastu, samim time stvara se mnogo više hrane za većinu životinja. Duži i sunčani dani čine da mnoge cvetne biljke veoma brzo rastu i procvetaju. Ovo cveće mami životinje poput insekata uz obećanje lakog obroka.
Dok životinje sakupljaju nektar, one takođe raznose polen sa jednog na drugi cvet i tako dolazi do oplodnje biljaka, koje zatim stvaraju plod u kome se nalazi seme koje je neophodno za dalju reprodukciju biljaka.
Kada se stvori plod, mnoge biljke ga odbacuju. Dok neke životnje jedu seme radi energije, druge jedu samo mesnati deo ploda i prenose ga na druge lokacije. Ova strategija omogućava biljkama da raseju seme i da se tako šire na mnogo šira prostranstva, nego što bi to omogućio vetar ili drugi fizički elementi. Na ovaj način biljke i životinje zavise jedne od drugih kako bi preživele.
Gmizavci postaju aktivni
Mnogi gmizavci se odmaraju tokom zime. Sa dolaskom proleća, gmizavci će ponovo biti aktivni. U nekim delovima zemlje, dešava se da se zmije pojave u dvorištima u ovo vreme. Čim otopli mnoge vrste se pare, a zatim se odvajaju i svaka odlazi svojim putem da samostalno provede drugi deo godine.
Mladunci dolaze na svet
U mnogim kulturama ptice su poznati znak proleća. Mnoge ptice prave gnezda u ovom periodu. Novo voće i seme koje je dostupno, ubrzan rast populacije insekata i rast vegetacije pružaju energiju neophodnu ženkama da izlegu jajašca, a zatim čuvaju gnezda dok ptići ne ojačaju. Za ptice koje se hrane mesom, mladunci drugih vrsta predstavljaju izvore hrane za njih i njhovo potomstvo.
Mnogi sisari se pare na jesen i održavaju trudnoću tokom zime, pre nego što se okote u proleće. Ženke poznatih vrsta kao što su jeleni, medvedi, lisice i veverice koriste ovu strategiju da obezbede da njihovi mladi dođu na svet kada ima hrane u izobilju, kao i da one same budu manje aktivne kada ih trudnoća uspori i kada su manje sposobne za lov i odbranu.
Mnoge vrste ptica i sisara se udružuju kako bi jedni drugima pomogli tokom procesa razmnožavanja. Mužjaci – očevi mogu da čuvaju zajedničke teritorije, donose hranu, pomažu u izgradnji jazbina ili gnezda kao i čuvanju mladih. Ili mogu samo preneti svoje gene i otići. Ovo zavisi od vrste.
Mnogo toga možete posmatrati napolju sa dolaskom toplijih dana. Idite u prirodu i budite svedoci prelepog oživljavanja koje proleće donosi sa sobom!
Prevela: Dragana Tripković
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pročitajte i:
Leave A Comment