Bliži nam se proleće, a sa njim i sezona parazita koji napadaju naše ljubimce i čije prisustvo na koži, krznu ili u organizmu može izazvati brojna oboljenja. Većina vlasnika je upoznata sa krpeljima i buvama, ali koliko smo upoznati sa problemima koje izaziva manje poznat parazit – srčani crv?
Srčani crv izaziva ozbiljna i teška oštećenja srca i pluća, kao i oštećenja drugih organa, što ukoliko se ne leči, može dovesti do smrti pasa i mačaka. U prošlosti, bolest srčanog crva je vezivana za mediteranske oblasti, dok je u Srbiji bila retka. Poslednjih godina, sa promenom klime i pogodnijim uslovima za razvoj komaraca koji su prenosioci bolesti, bolest srčanog crva se sve češće sreće kod nas i iz godine u godinu raste broj obolelih ljubimaca.
O tome kako da zaštitimo naše ljubimce od ove opasne bolesti, razgovarali smo sa veterinarom Andrijom Dakovićem, iz veterinarske klinike “Vet Planet”.
Sve češće čujemo kako ljubimci iz našeg okruženja oboljevaju od bolesti srčanog crva. Šta je srčani crv?
Srčani crv (Dirofilaria immitis) je crv koji izaziva parazitsku bolest. Najčešće oboljevaju psi, ali takođe i mačke, kao i druge životinje. Prenosnici ovog parazita su komarci, a prenosi se tako što komarac ujede zaraženu životinju, unese u sebe larve, i prilikom sledećeg ujeda prenosi larve parazita na drugu životinju. Larve zatim putuju u mišiće i kasnije putem krvotoka stižu do pluća, a na kraju i do srca. Razvojni period od larve do odrasle jedinke iznosi između 6 i 7 meseci, a dužina odraslih crva ide i do 30 cm.
Koji su najčešći simptomi bolesti?
Bolest srčanog crva je veoma podmukla. Često se dešava da mesecima, pa i godinama nema nikakvih simptoma. U trenutku kada se simptomi pojave, bolest je već uznapredovala i tada zdravlje ljubimca može biti vrlo ugroženo. Ukoliko se bolest zapusti i životinja ne dobije adekvatno lečenje, nažalost dolazi do smrtnog ishoda i životinje umiru u velikoj muci. Zato je neophodno što pre krenuti sa lečenjem.
Od simptoma se najčešće javljaju: kašalj, modar jezik, zamor, ljubimci gube snagu i kondiciju, bezvoljni su. Često se javljaju i simptomi koji podsećaju na epilepsiju, gubitak funkcije zadnjih ekstremiteta, mršavljenje, nakupljanje tečnosti u abdomenu, plućna hipertenzija, bolesti srca i drugo.
Ako vlasnici posumnjaju na srčanog crva, šta prvo treba uraditi?
Ako postoje takve sumnje, vlasnici se moraju obratiti svom veterinaru u najkraćem roku. Dijagnoza ove bolesti najčešće se uspostavlja primenom brzih (antigenskih) testova koji su vrlo efikasni i precizni, lagani za izvođenje i danas većina veterinara vrši takve testove. Vrši se i Knotov test, kao i pregled krvi. Važno je proveriti prisustvo i larvi i odraslih jedinki kako bi se odredio adekvatan tok lečenja. Osim testova radi se i ultrazvuk, rendgen, eho srca i sve ostalo što je potrebno da bi se utvrdilo u kom je stadijumu bolest.
Kako zaštiti ljubimca i sprečiti da do bolesti uopšte dođe?
Prevencija je najvažnija. Vlasnici nam često dolaze potpuno iznenađeni, te je jako važno da se na vreme edukuju u razgovoru sa svojim veterinarima. Iz iskustva vlasnika koji su sa svojim ljubimcima prošli proces lečenja, nekada sa uspešnim ishodom, a nekada nažalost i neuspešnim, jasan je značaj prevencije.
Prevencija je vrlo jednostavna. Na tržištu postoji veliki broj ražličitih preparata, poput tableta koje se daju jednom mesečno u periodu kada su komarci najaktivniji (mart – oktobar), što je po meni najsigurniji način prevencije. Osim tableta, mogu se davati i topikalni preparati, a postoje i ogrlice za ljubimce.
Moram napomenuti da ukoliko vlasnici do sada nisu štitili svoje ljubimce od srčanog crva, prvo moraju posetiti veterinara kako bi uradili test za srčanog crva. Ako je ljubimac negativan, onda početi sa prevencijom, jer u suprotnom davanje preparata za prevenciju obolelim životinjama može izazvati samo još veće probleme.
Da li su podjednako ugroženi ljubimci koji žive u gradovima i oni koji žive u selima?
Apsolutno su ugrožena sva područja uz reke, bez obrzira da li se radi o gradskim ili seoskim sredinama. Posebno su ugrožena sva naselja koja se nalaze uz velike reke poput Save i Dunava, čitava Vojvodina, ali i svi ostali krajevi Srbije. Naša zemlja je bogata vodama, a klima pogoduje razmnožavanju komaraca. Klimatske promene dovele su do toga da su zime postale blage, pa komaraca ima i tokom zime.
Ukoliko se utvrdi da je ljubimac oboleo od ove ozbiljne bolesti, na koji način se on može lečiti?
Postoje dva osnova načina lečenja: fast kill i slow kill tretman. Fast kill, odnosno brzi tretman podrazumeva primenu lekova koji ubijaju srčanog crva, ali samo kod onih ljubimaca koji nemaju uznapredovalu bolest. Negativna strana ove metode lečenja jeste brzo ubijanje parazita koji može izazvati zapušavanje arterija ukoliko ima previše jedinki u organizmu, i tada može doći do uginuća. Jeste efikasno, ali i opasno jer može izazvati trobmoemboliju.
Slow kill tretman je postepen način lečenja koji je najviše zastupljen u našoj veterinarskoj praksi. Srčani crv se postepeno ubija primenom Irvemectin injekcija u bezbednoj dozi koja se daje svake dve nedelje. Uz injekcije, vrši se i primena antibiotika, kao i kortikosteroida, kako bi se sprečile alergijske reakcije. Lečenje traje jako dugo. Prvi kontrolni test se radi nakon 6 meseci lečenja, a kako bi se ljubimac proglasio zdravim mora imati dva uzastopna negativna testa.
Postoji i treći vid lečenja koji se primenjuje – to je hirurško lečenje, odnosno operacija kojom se izvlače odrasle jedinke iz desne pretkomore srca i ovo je vrlo invazivna metoda lečenja. Nije ni malo jednostavna za izvođenje jer praktično izvlačimo klupko crva iz organizma životinje.
Na kraju našeg razgovora Andrija nam je dao najvažniji savet:
“PREVENCIJA JE KLJUČ SREĆNOG I BEZBEDNOG ŽIVOTA NAŠIH LJUBIMACA”!
Kao neko ko ima jako veliko iskustvo u oblasti lečenja bolesti srčanog crva, moram naglasiti da je prevencija najbolji način da zaštitite vašeg ljubimca. Naša stara narodna izreka je sasvim odgovarajuća u ovom kontekstu – Bolje sprečiti nego lečiti. Jer ako za Covid-19 kažemo da vlada pandemija, onda u slučaju bolesti srčanog crva vlada hiperpandemija!
Autor: Milica Lukić
Ako vam je ovaj tekst bio koristan, pročitajte i:
Leave A Comment