5. februar 2007. godine.

Problem zoološkog vrta u Beogradu aktuelizovan je u medijima poslednjih dana. Iznosi se veliki broj kontradiktornih informacija u vezi sa načinom, dinamikom i lokacijom na koju bi zoološki vrt eventualno bio izmešten. Takođe, najavljuje se preseljenje samo dela životinja, dok bi se neke vrste zadržale na postojećem prostoru. Dodatnu konfuziju unosi i vest da je započet proces svojinske transformacije i privatizacija zoološkog vrta. Na kraju, posebno zabrinjava činjenica da, umesto da se stručno sagledava, ova tema počinje da poprima političku dimenziju. Mišljenja smo da se stvara nepotrebna konfuzija i tenzija koja rezultira podeljenošću javnosti po ovom pitanju.

Ovom prilikom želimo da iznesemo naš stav u vezi sa ovom temom i naše viđenje rešavanja problema.

Kada se govori o zoološkom vrtu u Beogradu, mora se odati prizanje Vuku Bojoviću za sve napore koje ulaže ne samo da bi od beogradskog zoo vrta napravio lepo mesto u arhitektonskom i turističkom smislu, već i zbog toga što je životinjama obezbedio elementarne uslove života, koje pre toga nisu imale. Ipak, smatramo da se u narednom periodu mora razmišljati o još boljim uslovima za životinje, odnosno o njihovoj dobrobiti.

Dobrobit životinja je složena kategorija koja ne znači samo obezbeđivanje hrane, vode i higijene, već dosledno ispunjavanje osnovnih pet sloboda:

  1. Sloboda od gladi i žeđi obezbeđivanjem dovoljnih količina kvalitetne hrane i vode
  2. Sloboda od neudobnosti obezbeđivanjem adekvatnog okruženja uključujući sklonište i mesto za odmor
  3. Sloboda od bola, povreda i bolesti kroz prevenciju,brzu dijagnostiku i veterinarski tretman
  4. Sloboda od straha i stresa kroz obezbeđivanje uslova i postupanje koje ne prouzrokuje mentalnu patnju
  5. Sloboda da ispolji oblike ponašanja koji su karakteristični za vrstu

Verujemo da zoo vrt treba da bude ustanova koja služi za unapređivanje biološkog obrazovanja čoveka i očuvanje divljih vrsta, a manje za zabavu. Međutim, da bi zoološki vrt stvarno imao svrhu edukacije onda mora da predstavi životinje u onom svetlu kakve one zaista jesu, a ne sa nizom patoloških oblika ponašanja koji su prisutni u uslovima koji nisu adekvatni.

Ako pogledamo lavove i tigrove u našem zoološkom vrtu, onda vidimo da oni žive u skučenom prostoru i ne stimulativnom okruženju, pa samim tim imaju izražene stereoptipije – patološke oblike ponašanja nastale kao odgovor na život u takvom okruženju. Ovako ni posetioci nisu zadovoljni jer nemaju priliku da vide lava u pravom svetlu, već samo njegovu senku. Jasno je da se kroz obezbeđivanje kvalitetnog života za životinje, obezbeđuje i bolja ponuda posetiocima.

Sukob između Zoo vrta i pojedinih udruženja za zaštitu životinja praktično se svodi na lični stav o tome da li je životinjama dobro ili nije. I to je loše. Žao nam je što u poslednje vreme čitamo i o sukobu Grada i zoološkg vrta. Ipak, uvereni smo da svi imaju isti cilj i dobre namere. Zbog toga su potrebni zajednički napori Grada, Zoo vrta i nevladinog sektora kako bi obezbedili prestonici vrt kojim će se ponositi, ne samo zbog toga što je reč o kulturnom dobru, već i zbog toga što je zaštićena dobrobit životinja. Ovo sigurno nije lak zadatak. Veoma je teško preko noći promeniti jedan zoo vrt koji godinama funkcioniše na jedan način te je zato potrebno određeno vreme.

Najveći problem sa kojim se suočavamo je ogromna pravna praznina u oblasti dobrobiti životinja, jer je naša zemlja jedna od retkih koja nema Zakon o dobrobiti životinja. To znači da ne postoji akt koji bi precizno regulisao načine držanja, odnosno reprodukcije, transporta, prometa  životinja, kao i druge vidove njihovog korišćenja. Ovo se odnosi na sve životinje čiji opstanak neposredno zavisi od brige čoveka – domaće, ogledne, kućni ljubimci ali i divlje životinje u zatočeništvu.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je prvi put 2006. formirala radnu grupu za izradu ovog zakona u kojoj je učestvovala lokalna samouprava i nevladine organizacije. On je trenutno u formi nacrta i čeka usvajanje od strane novog skupštinskog saziva. Verujem da se nalazimo na korak do donošenja zakona koji će rešiti mnoge probleme na relaciji čovek – životinja. Zoo vrt je samo jedan od tih problema.

Možda u svetu postoje vrtovi koji podsećaju na beogradski, ali je i njihovo nesumnjivo opredeljenje rad na zadovoljavanju dobrobiti životinja. Podsećamo da je marta 1999. Savet ministara EU doneo Direktivu o držanju divljih životinja u zoološkim vrtovima. Ona obevezuje zemlje članice da uvedu sistem izdavanja dozvola za zoološke vrtove do 2002. godine, koje treba da osiguraju dobrobit životija u zatočeništvu. Sledeći ove obaveze zoološki vrtovi ušli su u transformaciju i idu u pravcu da postanu animal friendly vrtovi. Smatramo da je protivljenje tome opiranje jednom trendu koji postoji. On se sastoji u prepoznavanju činjenice da svaka jedinka ima svoje unutrašnje potrebe koje čovek mora da prepozna i zaštiti. Životinje imaju svoje biološki determinisane instinkte i potrebe i u stanju su da osete bol i patnju. Zbog toga se njima moraju obezediti uslovi u kojima će živeti svoj život bez nepotrebne patnje koju im mogu prouzrokovati ljudi.

Imajući navedeno u vidu, predlažemo način na koji smatramo da treba započeti rešavanje problema u vezi sa zoološkim vrtom u Beogradu.

Naime, navedeni problem je veoma kompleksan i zahteva brižljivo planiranje kako bi se rešio. Otežavajuća okolnost je i ta što trenutno u našoj zemlji ne postoji zakonodavstvo u vezi sa držanjem divljih životinja u zatočeništvu, jer Zakon o dobrobiti životinja i prateći pravilnik još nisu usvojeni.

Verujemo da se rešenje ovog problema može naći samo ukoliko se sagledaju svi njegovi aspekti – zaštita dobrobiti životinja, zaštita životne sredine, zaštita kulturnog dobra, potrebe glavnog grada i sl. Stoga predlažemo da Grad Beograd, kao jedinica lokalne samouprave koja ima svoj interes u ovoj oblasti, osnuje Komisiju za rešavanje problema zoološkog vrta u Beogradu, koja u svoj rad treba da uključi predstavnike: gradske Uprave: Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Sekretarijat za komunalno-stambene poslove i Sekretarijat za kulturu; državne uprave: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za veterinu; uprave zoološkog vrta; struke: Fakultet veterinarske medicine i Biološki fakultet; nevladinog sektora; relevantnih međunarodnih organizacija koje se bave ovom materijom, i to: The European Association of Zoos and Aquaria – EAZA, World Society for the Protection of Animals – WSPA i The Royal Society for the Prevention of Cruelty to Animals – RSPCA

Zadatak Komisije bi bio da kroz prikupljanje potrebnih informacija izvrši ANALIZU STANjA u vezi sa problemom zoološkog vrta, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice (dobrobit životinja, zaštitu životne sredine, zaštitu kulturnog dobra i dr.), odnosno SAGLEDA POTREBE i MOGUĆNOSTI Beograda u ovoj oblasti.

Na osnovu analiza stanja, potreba i mogućnosti Komisija treba da izradi PREDLOG ZA REŠAVANjE PROBLEMA ZOOLOŠKOG VRTA U BEOGRADU, odnosno strateški i akcioni plan kojim će se u određenom vremenskom periodu rešiti detektovani problemi, uvažavajući evropske standarde u ovoj oblasti, odnosno Direktivu Evropske unije 1999/22/EC koja se odnosi na držanje divljih životinja u zoološkim vrtovima.