Analize pokazuju da je čak 500 vrsta na ivici izumiranja – isto koliko smo izgubili tokom prošlog veka.

Prema navodima naučnika, šesto masovno izumiranje divljih vrsta na Zemlji se ubrzava, i oni upozoravaju da to može biti prekretnica za kolaps civilizacije.

Otkriveno je da je više od 500 vrsta kopnenih životinja na ivici izumiranja i verovatno će biti izgubljeno u roku od 20 godina. U poređenju s tim, isti broj je izgubljen tokom celog prošlog veka. Bez ljudskog uništavanja prirode, čak i sa ovom stopom gubitka bile bi potrebne hiljade godina, rekli su naučnici.

Kopneni kičmenjaci na ivici izumiranja, sa manje od 1,000 preostalih individua, uključuju sumatranskog nosoroga, klarion carića, kornjače sa Galapagosa i Harlekin žabu. Istorijski podaci bili su dostupni za 77 vrsta i naučnici su otkrili da su one izgubile 94% svoje populacije.

Istraživači su takođe upozorili na domino efekat, to jest da gubitak jedne vrste može da utiče na gubitak svih vrsta koje od nje zavise. “Izumiranje izaziva nova izumiranja”, rekli su, primetivši da je, za razliku od drugih ekoloških problema, izumiranje nepovratno.

Čovečanstvo se oslanja na biodiverzitet za svoje zdravlje i blagostanje, ističu naučnici, a pandemija virusa korona je ekstreman primer za opasnosti opustošenja prirodnog sveta. Rastuća ljudska populacija, uništenje prirodnih staništa, trgovina divljim svetom, zagađenje i klimatska kriza moraju pod hitno biti rešeni, ističu stručnjaci.

“Kada čovečanstvo istrebi druga bića, ono odseca ud na koji se oslanja, uništavajući pokretne delove svog sopstvenog sistema podrške,” rekao je profesor Pol Erlih sa Univerziteta Stenford u SAD i deo istraživačkog tima. “Očuvanje ugroženih vrsta treba da bude podignuto do statusa globalne krize za vladu i institucije, jednako remećenjem klime sa kojim je povezano.”

“Nalazimo se pred poslednjom prilikom da se pobrinemo da mnogobrojne usluge koje nam priroda pruža ne budu nepovratno uništene,” rekao je profesor Džerardo Sebahos sa Nacionalnog Autonomnog Univerziteta u Meksiku, koji je vodio istraživanje.

Analiza, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, obuhvatila je podatke o 29.400 vrsta kopnenih kičmenjaka, sakupljenih od strane IUCN Internacionalne Crvene Liste Ugroženih Vrsta i organizacije BirdLife International. Istraživači su identifikovali 515 vrsta sa populacijom manjom od 1.000, od kojih je oko polovina imala manje od 250 preostalih pojedinaca. Većina ovih sisara, ptica, reptila i vodozemaca nađeno je u tropskim i suptropskim regionima.

Naučnici su otkrili da je 388 vrsta kopnenih kičmenjaka imalo populacije ispod 5.000 i da je velika većina (84%) živela u istim regionima kao i vrste sa populacijama ispod 1.000, tako stvarajući uslove za domino efekat.

Poznati primeri uključuju prekomeran lov na morske vidre, glavnog predatora morskih ježeva koji se hrane morskom travom. Umnožavanje ježeva opustošilo je šume morske trave u Beringovom moru, što je dovelo do izumiranja Stelerove morske krave koja se ovom travom hrani.

Istraživači su rekli da bi njihova otkrića mogla pomoći naporima za očuvanje tako što bi istakla vrste i regione kojima na koje hitno treba obratiti pažnju.

Profesor Endi Purvis iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, koji nije bio deo nove analize, rekao je: “Ovo istraživanje obezbeđuje još jedan niz dokaza da je kriza biodiverziteta u porastu. Najveći problem s kojim su se istraživači susreli je činjenica da ne znamo više o istoriji geografske distribucije vrsta. Oni su imali te informacije samo o 77 od svih vrsta pred izumiranjem, i ne možemo sa sigurnošću znati koliko su te vrste tipične.”

“Ali to ne podriva zaključak,”dodao je. “Kriza biodiverziteta je stvarna i hitna. Ali – i ovo je najvažnija tačka – još nije prekasno. Da bismo prešli u održivi svet, moramo da postupamo nežnije prema planeti. Do tada, mi praktično oduzimamo nasleđe budućim generacijama.”

“Akcija je važna iz mnogo razloga, od kojih najmanji nije činjenica da se oslanjamo na ostatak života na Zemlji za sopstveno zdravlje i dobrobit,” rekla je profesorka Džordžina Mejs sa Univerzitetskog Koledža u Londonu. “Ometanje prirode dovodi do skupih i često veoma teško preokrenutih efekata. Covid-19 je ekstreman primer današnjice, ali postoji i mnogo drugih.”

Mark Rajt, direktor nauke za WWF, rekao je: “Brojevi u ovom istraživanju su šokantni. Međutim, još uvek postoji nada. Ako prekinemo otimanje oko zemlje i razorno pustošenje šuma u državama poput Brazila, moći ćemo da izravnamo krivu u gubitku biodiverziteta i klimatskim promenama. Zato nam je potrebna globalna motivacija da bismo to postigli.”

Izvor: The Guardian
Prevela: Sonja Stojiljković
Fotografija: International Rhino Foundation / CC BY