U svetu u kome se stanovništvo stalno povećava, obezbeđivanje sigurnosti hrane je goruća briga. Izazov postaje još više zastrašujući pred klimatskim promenama i degradacijom životne sredine. Međutim, usred ovih globalnih izazova, grupa neopevanih heroja igra vitalnu ulogu u obezbeđivanju naše zalihe hrane: oprašivači.

Ova mala, ali moćna stvorenja, uključujući pčele, leptire, osolike muve, a u nekim krajevima planete i ptice i slepe miševe, igraju ključnu ulogu u reprodukciji cvetnih biljaka i proizvodnji plodova i semena.

Značaj oprašivača za sigurnost hrane je nemerljiv, a opadanje njihove brojnosti ima dalekosežne uticaje na naše poljoprivredne sisteme i globalno blagostanje.

Proces oprašivanja: čudo prirode

Oprašivanje je izuzetan prirodni proces u kome se polenova zrna prenose sa muškog reproduktivnog organa (prašnika) cveta u ženski reproduktivni organ (tučak) istog ili drugog cveta. Ovaj proces je neophodan za uspešnu reprodukciju mnogih cvetnih biljaka. Dok neke biljke mogu da se samooprašuju, većina se oslanja na oprašivače kako bi olakšali prenos polena između cvetova.

Oprašivači su visoko specijalizovani i efikasni u svojim tehnikama oprašivanja. One su evoluirale sa cvećem koje posećuju, pri čemu svaka vrsta oprašivača poseduje jedinstvene adaptacije koje im omogućavaju pristup nektaru i polenu cveća.

Na primer, pčele imaju specijalizovane strukture kao što su dlakava tela i korpe za polen na nogama, koje im pomažu da sakupljaju polen dok se hrane nektarom. Leptiri, s druge strane, imaju dugačke rilice koje im omogućavaju da posegnu u duboko cveće. Ptice i slepi miševi imaju svoje jedinstvene adaptacije za oprašivanje, što ih čini efikasnim i bitnim partnerima u ovom ekološkom plesu.

Oprašivači i ratarska proizvodnja

Oprašivači su vitalni za proizvodnju mnogih useva na koje se ljudi oslanjaju za hranu, vlakna i sredstva za život. Procenjuje se da oko 75% najvećih svetskih useva u određenoj meri zavisi od oprašivača[1]. Ekonomska vrednost globalne proizvodnje useva koja se oslanja na oprašivače, procenjuje se na stotine milijardi dolara godišnje.

Mnoge naše omiljene voćke, povrtarske kulture i orašasti plodovi zavise od oprašivača. Od jabuka, jagoda i trešanja do krastavaca, lubenica i badema, oprašivači obezbeđuju uspešnu reprodukciju ovih useva.

Štaviše, oprašivači indirektno doprinose proizvodnji osnovnih useva kao što su pirinač, kukuruz i pšenica. Ovi usevi su deo različitih ekosistema gde oprašivači poboljšavaju reprodukciju drugih biljaka, što zauzvrat podržava rast useva kroz različite ekološke interakcije.

Oprašivanje i biodiverzitet

Odnos između oprašivača i sigurnosti hrane, prevazilazi proizvodnju useva. Oprašivači igraju ključnu ulogu u održavanju biodiverziteta u prirodnim i poljoprivrednim ekosistemima. Dok se kreću od cveta do cveta, oni nehotice prenose genetski materijal između biljaka, doprinoseći genetskoj raznolikosti unutar biljnih populacija.

Biodiverzitet je od suštinskog značaja za otpornost poljoprivrednih sistema. Raznovrsni ekosistemi su otporniji na štetočine, bolesti i ekološke stresove. Oprašivači doprinose zdravlju i raznovrsnosti divljih biljaka, koje zauzvrat podržavaju ekološku ravnotežu i održivost poljoprivrednih predela.

Smanjenje brojnosti oprašivača: pretnja bezbednosti hrane

Uprkos njihovoj ključnoj ulozi u bezbednosti hrane i zdravlju ekosistema, oprašivači se suočavaju sa brojnim pretnjama, a mnoge njihove populacije su u opadanju. Razlozi za ovo su složeni i višestruki:

  1. Gubitak staništa: proširenje urbanih područja, poljoprivrednog zemljišta i infrastrukturnih projekata dovelo je do gubitka i fragmentacije prirodnih staništa za oprašivače.
  2. Pesticidi: nediskriminatorna upotreba pesticida, posebno neonikotinoida, povezana je sa opadanjem brojnosti oprašivača i kolapsom kolonija pčela i drugih insekata.
  3. Klimatske promene: porast temperature, promene u obrascima padavina i ekstremni vremenski događaji, remete vreme cvetanja i pojave oprašivača, utičući na stopu oprašivanja.
  4. Bolesti i paraziti: širenje bolesti i parazita, kao što je varoa koja pogađa pčelinje zajednice, imalo je razorne posledice po populacije oprašivača.

Uticaji opadanja brojnosti oprašivača na sisteme ishrane

Pad brojnosti oprašivača predstavlja značajan rizik za globalne sisteme ishrane i sigurnost hrane:

  1. Poljoprivredni prinosi: smanjeno oprašivanje može dovesti do nižih prinosa useva i smanjenog kvaliteta voća i povrća, što utiče na dostupnost hrane, kao i na cene.
  2. Nutritivna raznovrsnost: gubitak oprašivača može ograničiti raznovrsnost hrane koja je dostupna ljudima, utičući na nutritivni kvalitet ishrane.
  3. Ekonomski gubici: smanjenje broja oprašivača može rezultirati značajnim ekonomskim gubicima za poljoprivrednike, što dovodi do snižavanja kvaliteta života.
  4. Globalna trgovina: mnoge zemlje zavise od useva zavisnih od oprašivača za izvoz, a pad broja oprašivača može poremetiti globalnu trgovinu i lance snabdevanja hranom.

Strategije očuvanja oprašivača

Očuvanje oprašivača je od suštinskog značaja za obezbeđivanje sigurnosti hrane, očuvanje biodiverziteta i očuvanje delikatne ravnoteže ekosistema. Nekoliko strategija se može koristiti za zaštitu oprašivača i podršku njihovoj ključnoj ulozi u proizvodnji hrane:

  1. Obnova staništa: uspostavljanje i očuvanje prirodnih staništa, kao što su livade, žive ograde i trake divljeg cveća, obezbeđuje ključna mesta za ishranu i gnežđenje za oprašivače.
  2. Smanjenje upotrebe pesticida: usvajanje integrisanih praksi upravljanja štetočinama i smanjenje upotrebe štetnih pesticida, može zaštititi oprašivače i promovisati održivu poljoprivredu.
  3. Podrška pčelarstvu: podrška lokalnim pčelarima i promovisanje prakse održivog pčelarenja može doprineti očuvanju pčela.
  4. Ublažavanje klimatskih promena: rešavanje klimatskih promena kroz mere smanjenja gasova staklene bašte, može ublažiti njihov uticaj na staništa i ponašanje oprašivača.
  5. Javna svest i obrazovanje: podizanje svesti o značaju oprašivača i njihovog očuvanja je od vitalnog značaja za dobijanje podrške građana i pokretanje akcija za očuvanje oprašivača.
  6. Javne politike i javno zastupanje: jačanje ekoloških politika i zagovaranje zaštite oprašivača na lokalnom i nacionalnom nivou, može osigurati integraciju očuvanja oprašivača u poljoprivredne prakse i odluke o korišćenju zemljišta.

Oprašivači su neopevani heroji bezbednosti hrane, koji igraju ključnu ulogu u reprodukciji useva i podržavaju biodiverzitet u ekosistemima. Smanjenje broja oprašivača predstavlja značajan rizik za naše poljoprivredne sisteme i globalnu sigurnost hrane.

Prepoznajući vrednost oprašivača i preduzimajući odlučne akcije očuvanja, možemo da obezbedimo otporniju i održiviju budućnost, u kojoj ljudi nastavljaju da uživaju u obilju voća, povrća i orašastih plodova koje omogućavaju oprašivači.

Očuvanje delikatne ravnoteže procesa oprašivanja u prirodi nije samo pitanje poljoprivredne produktivnosti; radi se o očuvanju harmonije između čovečanstva i životne sredine. Prihvatanje značaja oprašivača i preduzimanje konkretnih koraka za njihovu zaštitu i podršku ne samo da će obezbediti sigurnost hrane, već će takođe doprineti očuvanju našeg prirodnog nasleđa i dobrobiti budućih generacija.

Dok zajednički radimo na zaštiti oprašivača, sejemo seme otpornijeg, naprednijeg i izdašnijeg sveta za sve.

Tekst je izrađen u okviru projekta koji finansira Evropska unija i sprovodi organizacija ORCA u okviru programa BESTBelt kojim rukovodi fondacija EuroNatur iz Nemačke (2022-2024).

Za sadržinu teksta je isključivo odgovorna ORCA i ta sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije.

[1] https://www.fao.org/pollination/background/bees-and-other-pollinators