Na poslednjem sastanku Kravljevskog geografskog društva u Londonu, Institut Earthwatch  proglasio je pčele najvažnijim bićima na Zemlji. Ova izjava je zabrinjavajuća zato što se, prema mišljenju naučnika i stručnjaka za divlji svet, pčele nalaze na listi ugroženih vrsta.

Nedavne studije pokazuju dramatičan pad broja pčela od čak 90 posto u poslednjih nekoliko godina. Glavni razlozi njihovog izumiranja uključuju krčenje šuma, upotrebu pesticida ili nedostatak cveća. Pčele su proglašene najvažnijim bićima na Zemlji zato što 70% svetske poljoprivrede zavisi isključivo od njih. Bez napornog rada i truda koje pčele ulažu u oprašivanje, biljke ne bi mogle da se razmnožavaju.

S obzirom da su pčele proglašene ugroženom vrstom, i da su istovremeno ključne za opstanak ekosistema naše planete, ljudi moraju da počnu da se brinu o zaštiti ovih vrednih stvorenja više nego što su to radili do sad. Neki aktivisti zahtevaju da momentalno zabranimo upotrebu pesticida, pažljivo nadgledamo zdravstveno stanje pčela i promovišemo potpuno prirodne poljoprivredne površine.

Medonosne pčele poznate su kao najvažniji oprašivači. Postoji mnogo useva koji zavise od oprašivanja kako bi rasli i razvijali se. Pčele doslovno rade da bismo mi imali pristup najvažnijim namirnicima u našoj ishrani. One su poput naših nedovoljno cenjenih saradnika. Rade toliko toga, ali ne dobijaju nikakvo priznanje. U nastavku sledi nekoliko zanimljivih činjenica o njima.

Pčele su najbolji oprašivači

Očigledno je da je oprašivanje jedan od najvažnijih razloga zbog kog su nam potrebne pčele. Oprašivanje je proces prenošenja polena na žig (stigmu) tučka biljke. Bez toga, biljke paradajza i drugo voće i povrće u našoj bašti ne bi rasle na odgovarajući način.

Razmislite o tome koliko proizvoda sadrži jabuke. Sos od jabuka, uštipci od jabuka, pa čak i pita od jabuka. S obzirom da su medonosne pčele značajni oprašivači jabuka, izumiranje pčela bi uništilo proizvodnju svih tih poslastica. Tako da, čak i ako niste ljubitelj jabuka u osnovnom obliku, osetićete njihov nedostatak.

Pčele takođe proizvode hranu za druge životinje

Recimo da ste pretežno mesojed. Na stranu što možda nemate najzdraviju ishranu, moguće je da ne mislite o tome da li pčele imaju važnu ulogu u životnoj sredini. Ali pčele su takođe ključne za rast značajne količine hrane koju životinje jedu. Dakle, ako pčele nestanu, lako bi moglo doći do nestašice govedine. Krave bi mogle da ostanu bez hrane.

Zbog nedostatka raznovrsne ishrane možete da se razbolite

Da objasnimo to na još jedan način kako biste stekli stvaran uvid u ono što pčele rade. Žitarice i kukuruz se oprašuju vazduhom, tako da bi oni i dalje postojali. Međutim, u nekom momentu bi vam dosadili. Ove dve namirnice ne pružaju dovoljno raznovrsnu ishranu, tako da možete da se razbolite od nedostatka hranljivih sastojaka koje biste dobili iz svežeg voća.

Naravno, postoje i drugi insekti koji oprašuju. Ali bube uglavnom oprašuju magnolije i lokvanje, koji su važni, ali nisu izvor hrane za ljude. Stručnjaci ističu da ose ne oprašuju mnogo zbog svog oblika tela, ali ponekad mogu da opraše orhideje ili smokve – ipak, ni blizu ogoromnoj količini voća i povrća koje oprašuju pčele.

Pčele pomažu u održavanju lepih pejzaža

Pored useva, tu je i cveće. Da li možete da zamislite kako bi izgledali pejzaži bez cveća?

Interesantno je da postoji mnogo kompanija koje se bave uređenjem pejzaža i koje su spremne da rade sa pčelama, stvarajući atmosferu pogodnu za pčele u kojoj one mogu da se razvijaju. Na primer, istraživači su saznali da je utvrđeno da više temperature smanjuju šanse za preživljavanje pčela, te mnoge kompanije obezbeđuju područja u hladu u kojima će se pčele razvijate.

Pčele mogu da nanjuše TNT (trinitrotoluen) i druge eksplozive

Pčele su takođe pomalo nalik policijskim psima. Ljudi zaista mogu da ih obuče da osete i otkriju opasne uređaje. Nije iznenađujuće da pčele imaju besprekorno čulo mirisa. Zbog toga one uvek znaju gde je dobro cveće. Magazin Smitsonijan navodi da “metoda obuke pčela uvođenjem mirisa eksploziva u njihovu hranu funkcioniše: pčele se uglavnom skupljaju oko posuda sa rastovorom šećera pomešanim sa TNT, a ne oko onih koje drugačije mirišu.”

Pčele nikada nisu promenile postupak proizvodnje meda

Pojedinačno, pčele tokom svog života, ne naprave puno meda. Međutim, roj pčela je sasvim druga priča. Prema podacima organizacije “Matter of Trust” (koja se bavi ekološkim pitanjima i održivim resursima), pčele već 150 miliona godina koriste istu metodu za pravljenje meda. Med nije važan samo za zaslađivanje vašeg čaja ili ublažavanje bolova u grlu. Mnogi ljudi koriste med i za negu lepote.

Pčele su takođe izuzetno posvećeni radnici. Ženke koje nisu matice rade apsolutno sve poslove u košnici. Imaju odlično pamćenje i zaista su fascinantna vrsta za proučavanje.

Prevela: Draga Nešković