Sa nama razgovara Milica Eseš Pinter, predsednica Udruženja za zaštitu životinja i prirode LESI, iz Bača.

Udruženje “Lesi” postoji već punih sedam godina i za to vreme pomoglo je velikom broju napuštenih životinja. U svom prihvatilištu zbrinulo je preko 100 pasa, a svake godine steriliše barem isto toliko, na taj način smanjujući populaciju napuštenih pasa u Baču. Vanredno stanje, uticalo je na njihov rad.

Kako izgleda rad u prihvatilištu u vanrednom stanju?

Vanredno stanje je dosta otežalo rad našeg udruženja. Zabrana kretanja nas veoma ograničava i neke obaveze koje su bile rutinske, sada teško ispunjavamo. Nabavka hrane nam je najveći problem. Sarađujemo sa mesarom koja se nalazi na teritoriji druge opštine gde nabavljamo velike količine mesa jer imamo 130 pasa koje treba hraniti svaki dan. Samo u jednom smeru pređemo 150 km i putujemo sa prikolicom. Taj put zahteva nekoliko sati. Čak i da se vratimo pre 17h radnim danima, ostaje nam malo vremena i naš volonter mora kući. Veliki problem je i nedostatak sredstava za dezinfekciju. To nam je neophodno kako bi prostor prihvatilišta održavali čistim i bezbednim. Zaštitne rukavice teško nabavljamo, a u redovnim uslovima ih trošimo u većoj količini – prilikom čišćenja ili davanja terapje, to ne bismo trebali da radimo bez rukavica. 

Kako životinje podnose vanredno stanje?

Ono što je dobro u ovoj situaciji je to što se naše prihvatilište nalazi na lokaciji gde stanujemo. Stalno smo sa životinjama, imaju našu punu pažnju, tako da one ne trpe. Mnogo ulažemo u održavanje dobrog zdravstvenog stanja pasa. Iskorenili smo zarazne bolesti, strogo kontrolišemo nove pse pre ulaska u Prihvatilište, trudimo se da im obezbedimo kvalitetnu ishranu i mnogo smo ponosni na to. Naravno, imamo starijih pasa, pasa sa hroničnim bolestima, ali to je nešto što uvek možete očekivati i za takve slučajeve smo spremni. Naš veterinar je dobio dozvolu za kretanje i može da pomogne ako bude trebalo. 

Zbog čega je važno da se prihvatilištima za životinje dozvoli nesmetan rad u toku vanrednog stanja?

Nabavka hrane, sredstava za održavanje higijene, lekova i drugih neophodnih stvari, važan je razlog zašto je prihvatilištima potrebno obezbediti nesmetan rad. Mnoga udruženja poput našeg, imaju sklopljene ugovore sa određenim mesarama, poljoprivrednim apotekama i drugim prodavnicama. Mi zavisimo od donacija, finansije su uvek ograničene, a količina hrane i drugih sredstava koje trošimo na dnevnom nivou su velike. Zbog toga nemamo taj luksuz da možemo kupovati gde nam je najbliže. 

Drugi, još važniji razlog jeste odlaganje otpada iz prihvatilišta. Ovakvi objekti sa velikim brojem životinja zahtevaju čišćenje svakog dana. Otpad se skuplja u posebne džakove koje ne možete odložiti u običan kontejner gde stanovnici odlažu svoj otpad iz domaćinstava. To bi bilo opasno. Prihvatilište se čisti na kraju dana i potom se smeće odvozi direktno na deponiju. Ne možemo dopustiti ni da opad deponujemo na prostoru prihvatilišta. Temperatura raste, skupljaju se insekti – to je potencijalna opasnost po naše zdravlje i zdravlje ljudi koji žive u našoj blizini. Mi smo deo ove zajednice – važno nam je da ne ugrozimo.

Autor: Milica Lukić