Sa nama razgovara Dušan Stojanović, predsednik udruženja „Zoo Planet“, iz Niša.

Udruženje “Zoo Planet” je prva adresa na koju se obraćaju građani Niša, ali i drugih gradova u Srbiji, kada pronađu povređenu divlju životinju, a naročito oni koji u naselju, kući ili na radnom mestu pronađu zmiju koju treba skloniti i vratiti u prirodu. Tokom 10 godina postojanja, Zooplanet tim je spasio i vratio u prirodu oko 3.500 životinja.

Vi ste neobično udruženje – zbrinjavate divlje životinje!

Naše Udruženje je vrlo specifično – brinemo o ukupno 120 životinja. One su smeštene u našem ZOO Kutku – prostoru za edukaciju i druženje sa životinjama koji smo otvorili kako bismo omogućili deci da upoznaju životinje, osete prirodu i zavole je. ZOO kutak je vikendima otvoren za posetioce koji tada mogu da vide i druže se sa našim životinjama. Imamo konje, koze, magarce, mangulice, pauna, kokoške, srndaće, ponije, kornjače, činčile, papagaje i još mnogo drugih životinja. Ovo su potpuno različite vrste, koje imaju potpuno različite potrebe: hrane se u različito vreme, puštaju se u različito vreme, potrebno je puno ljudi da bi se one zbrinule kako treba. 

Kako izgleda briga o ovim životinjama u vanrednom stanju?

Vanredno stanje je dosta uticalo na naš rad. Uvođenje policijskog časa je znatno ograničilo vreme koje provodimo sa životinjama, ukidanje gradskog i prigradskog prevoza onemogućava volontere da dođu u naš ZOO Kutak gde životinje borave, broj ljudi koji mogu da se zajedno kreću sveden je na dvoje, što je smanjilo i broj ljudi koji koji može da bude ovde. Odlučili smo da ekipu koja je bila brojna, svedemo na minimum i trenutno se smenjuju tri osobe sa najviše iskustva u radu sa životinjama. 

Šta su vam najveći izazovi sa kojima se suočavate?

Policijski čas i zabrana kretanja vikendom su nam najveći problem – ne možemo ni najosnovnije da postignemo. Za pripremu hrane potrebno je oko dva sata, za čišćenje dela gde žive veće životinje potrebno je 4-5h, a šta je sa pticama i malim životinjama? Ostaviti od subote do ponedeljka ovoliki broj životinja bez nadzora je nemoguće. Primetili smo da su životinje postale uznemirene, posebno konji. Naše životinje su navikle na kontakt sa ljudima – vikendom imamo posetioce, radnim danima naši volonteri provode dosta vremena sa njima. Ne možete samo nahraniti i napojiti životinje i otići, ovde ima mnogo posla. 

Veliki problem su nam i finansije – naš ZOO kutak koji je inače otvoren za posetioce, sada je zatvoren, a to nam je uz donacije glavni izvor prihoda. Gomilaju se dugovi za hranu, medikamente, gorivo, potrebno nam je sveže voće i povrće za ishranu, nedostaju nam dezinfekciona sredstva

Da li vam se javio neko da pomogne?

Jeste i to nas je spasilo. Da nije, ne znam kako bismo sada funkcionisali. Reportažu sa apelom za pomoć su preneli mnogi mediji i javnost je čula za naše probleme. Nisam verovao da će doći do ovakvog odziva. Zahvaljujući donacijama koje su pristigle, uspeli smo da pokrijemo deo dugova. Izviđački odred iz Niša nam je stavio svoje izviđače na raspolaganje. Čak nam i lokalno stanovništvo pomaže – najčešće nam poklanjaju hranu za životinje. To nam mnogo znači. 

Šta je još potrebno uraditi da bi se o divljim životinjama dobro brinulo u uslovima vanrednog stanja?

Rad sa životinjama zahteva maksimalnu posvećenost i puno truda, hranjenje i pojenje je samo jedna stavka. Potrebno je omogućiti nesmetan rad jer se ne može očekivati da životinje mogu da izdrže od petka u 17h do ponedeljka u 5h bez ikakve kontrole i čišćenja prostora u kome borave. Mora se uzeti u obzir i to da se u prihvatilištima često nalaze mlade životinje kojima je potrebno više nege, takođe ima i starih ili bolesnih životinja. 

Posebno je potrebno omogućiti rad veterinarima! Šta ukoliko se nešto desi, a vi niste tu da im pomognete? Šta ukoliko dođe do povrede? Naše udruženje ima ugovor sa ovdašnjom veterinarskom ambulatnom, ali oni nisu uspeli da dobiju dozvolu za kretanje tokom policijskog časa. Mi imamo našu malu ambulantu i sposobni smo da manje intervencije obavimo sami. Hteo bih da pomenem jedan tragičan događaj koji se u našem kraju desio pre nekoliko danakolege iz drugog Udruženja pokušale su da spasu psa koji je bio teško povređen, policija nije dozvolila veterinarima da izađu na teren i pas je uginuo. Mi do sada nismo imali većih zdravstvenih problema među životinjama, ali kada bismo se našli u sličnom problemu, ne bismo uspeli da obezbedimo potrebnu veterinarsku negu. 

Zato smatramo da bi veterinari morali da dobiju dozvolu kretanja tokom policijskog časa za potrebe hitnih intervencija!

Autor: Milica Lukić