Udruženje Konjički klub “Dora” nalazi se na jednom od najlepših mesta u Srbiji, na Kaluđerskim Barama, na planini Tara, koja je na listi UNESCO zahvaljujući svom biljnom i životinjskom prirodnom bogatstvu. Udruženje je osnovano s ciljem okupljanja i organizovanja ljubitelja konja, brige o konjima i unapređenja konjičkog sporta. Kroz druženje sa životinjama u prirodnom okruženju, deca se pravilno vaspitavaju, što je takođe naša težnja. Fokus je na sticanju novih veština i učenju o odgovornosti prema životinjama i zaštiti prirode.

Bavimo se sportskim i rekreativnim jahanjem, promocijom konjičkog sporta kao plemenite veštine i očuvanjem tradicije uzgoja konja na našem području. Od početka rada, preko 300 dece osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta iz Bajine Bašte, Užica i Srbije prošlo je kroz školu jahanja u različitim kategorijama. Veoma nam je drago što su neki od njih postali aktivni u ovoj sportskoj disciplini.

Klub poseduje 14 konja različitih rasa (englezi i poluaraberi), namenjenih jahačima različitih uzrasta i veštine jahanja u prirodi. Klub je relativno mlad i raspolaže skromnim sredstvima, ali je opstao zahvaljujući ljubavi prema konjima, entuzijazmu i volonterskom radu s decom. KK “Dora” je zabeležio značajne konkurentske rezultate na nacionalnom nivou. Godinama smo državni prvaci u disciplini Daljinsko jahanje, u organizaciji Konjičkog Saveza Srbije i redovni smo učesnici  Ljubičevskih konjičkih igara.

Pored konja, naša ergela je i dom naših čuvara, malog čopora koji čine alfa labradorka Lara, pulin Lena i mešanke Žuta i Cvetka. Povremeno dom kod nas pronađu i psi lutalice. Neretko su to i rasni psi, koje nakon odmora na planini ostave neodgovorni vlasnici. Takvi psi budu na oporavku kod nas, pa ih udomimo preko lokalnih udruženja za žaštitu životinja ili prijatelja kluba.

Pošto se nalazimo na atraktivnom prostoru, imamo i dosta “komšija”, naših drugara iz šume, posebno ptica i veverica. Tokom zime i ranog proleća, kada je u šumi manje hrane, pomažemo im u skladu sa našim mogućnostima. Blizu ergele, na ivici livada, sipamo im kukuruz, zob ili semenje suncokreta. Zato nas ptice već prvih sunčanih dana nagrade pesmom od koje odjekuje šuma.

Dešavalo se da nađemo povređenu ili promrzlu šumsku pticu, pa je stavimo u kaveze koje imamo u kolibici i kada se oporavi ponovo je pustimo u prirodu. U okolini ima i drugih vrsta, koje povremeno viđamo na našoj livadi i u šumi tokom terenskog jahanja. Srećemo se sa lisicama, košutama i jelenima, nailazimo na divlje svinje, medvede, jazavce i ostatak šumskog sveta. Zbog svega navedenog smo zahvalni udruženju ORCA i brendu PANINI što će nam pomoći sa hranom za ptice, posebno jer je potpuno adekvatna. Do sada smo davali ono čime raspolažemo.

Nastavljamo da radimo sa životinjama, decom, mladima, posetiocima i članovima lokalne zajednice. Smatramo da je briga o životinjama jedan od najvažnijih zadataka, pokazatelj stepena civilizovanosti jednog društva i jedna od naših najvećih odgovornosti. Posebna važnost je edukacija i interakcija sa životinjama u prirodi, na terenu u pravom i opuštenom okruženju. Tu vrstu doživljaja deca i mladi ne zaboravljaju, prenose je svojim vršnjacima, porodici i okruženju. Sve to ih čini odgovornim ljudima i zaštitnicima životinjskog sveta u svojim sredinama, ali i van nje.

Katarina Mićunović, KK “Dora”