Za ptice i životinje vezana sam od malih nogu. Raduje me njihovo prisustvo, a neretko ih koristim i kao inspiraciju u svom radu. S obzirom da živim u kraju gde sve vrvi od zelenila  i gde je šuma na samo par metara od zgrade u  kojoj živim, dolazak neke nove vrste ptice je više nego moguć.

Leti se tu nastane i gnezde i ptice koje se ne sreću svakodnevno kao što su golubovi, vrapci, svrakice, sive vrane ili gugutke, kojih smo pre dve godine imali čak osam parova. One su nam tokom zime svakodnevno dolazile na hranilicu. Tokom leta, dok sam uživala u poslepodnevnoj kafi, često sam gledala kako se jure i lete oko zgrade i slušala njihove zabavne, kreštave ptičje zvuke.

Neobične i zagonetne ptice kojima se nadate na kraju i dođu, nalik sovi ušari koja se uselila u napušteno gnezdo sive vrane. Na jednoj jeli, prekoputa moje terase, izlegla je dva mala sovuljčeta koja smo pratili do samog poletanja. Jedan je čak u pokušaju poletanja završio na zemlji, pa smo ga spasavali. Želeli smo da ga njegova majka pronađe i ujutru smo ga vratili na drvo. Kao poklon je odbacio perce koje me i danas podseti na tu zgodu i sreću – da sam mu mogla pomoći kad je trebalo. Tu je i ćuk čiji zvuk obožavam da čujem pred spavanje. Često na moju terasu zaluta i poneki kobac, pa čak i mala senica. Tada trčim po fotoaparat,  da bih  uradila portret za svoj ptičji album.

Jednostavno obožavam  da čujem ptičji cvrkut  tokom proleća i leta. Volim da ih posmatram slobodne, a opet u neposrednoj blizini. Njihova pesma mi je nedostajala tokom zime, te smo moji ukućani  i ja došli na ideju da im napravimo hranilice na terasi, gde bismo ih videli oku kadgod poželimo. Ruke su odradile svoje, jelovnik  je proučen i oformljen. Ptice su vrlo brzo pronašle hranilice, a semenke ih čekaju svakodnevno, od početka zime do olistavanja drveća. I neke od svojih prijatelja sam inspirisala istom idejom te su i sami postavili hranilice. Time je povećana i mogućnost da su obezbeđene  hranom tokom cele zime.

Akcija dodele hrane za životinje koju su organizovale ORCA i  PANINI me je svakako obradovala i znači mi. Drago mi je da se svest o pomoći živom svetu i prirodi povećava i da je poželjna. Ljudskost ponekad malo i zataji, a ko će bolje od životinja da nam pokaže bezrezervnu ljubav i požrtvovanost. Moje ptičice i ja smo beskrajno zahvalne za donaciju hrane za ptice – one će cele sledeće zime biti zbrinute, a ja ću uživati u njihovom prisustvu i njihovoj pesmi.

Osvrnite se malo oko sebe i mislite na potrebe drugih. Uživajte u prirodi i njenim stanovnicima, i pre svega čuvajte prirodu.  Meni je to dovoljno za sreću.

Marija Banjac