Pre skoro deset godina, odlučila sam da sledim primer svojih prijateljica i počnem da pomažem psima. Prvi pas kojeg sam spasila sa ulice je bila moja Mila. Ona sada ima deset godina i živi u mom stanu.

Prijatelji su mi pomogli da stvorim svojim ljubimcima povoljne uslove za život, nabavim kućice za pse i napravim ogradu.

Pse koji žive u ograđenom prostoru šetamo redovno. Zbog nedostatka vremena i želje da moje životinje ne ispaštaju zbog toga, jednom nedeljno plaćam drugima da prošetaju moje pse. Pse samostalno hranim, čistim ograde i vodim ih kod veterinara. Najstariji psi imaju oko 10 godina, dok je najmlađi star godinu dana.

Trenutno u mom prihvatilištu živi 32 psa. Kada ih dovedem, vakcinišem ih, čipujem na svoje ime, a onda tražim ljude koji bi ih udomili. Taj proces se zbog moje nepoverljivosti prema ljudima često oduži. Ipak, ne odustajem lako… Svim psima koji su bolesni pružam najbolju negu i srećna sam kada uspem da ih izlečim.

Pored pasa i mačaka, tokom zime brinem i o golubovima.

Kada dugo i posvećeno radite sa životinjama, dešavaju se i mnoge nepredviđene situacije. Kada je Prisila prvi put ušla u moj stan, izgizla je ceo telefonski kabl, a jedan pas je pojeo novčanicu od 20 dinara.

Mislim da je za našu zemlju važno da postoji neko ko se brine o napuštenim životinjama i neko kome svi mi koji brinemo o životinjama možemo da se obratimo. Nadam se da će se zakoni i propisi promeniti u našu korist.

Želim da zahvalim organizaciji ORCA i organizaciji PANINI na donacije hrane kojom su usrećili mene i moje životinje.

Slađana Stojković