Proleće 2013. godine obeležilo je naše živote zahvaljujući osnivanju udruženja “Lesi”. Iste jeseni otvorili smo prihvatilište za napuštene pse. Bač i okolne opštine nisu imale adekvatno rešenje za kontrolu populacije i smeštaj najugroženijih, a situacija ni danas nije drugačija.

Od 2014. godine do danas, na godišnjem nivou sterilisano je oko 100 vlasničkih životinja, pasa i mačaka i zbrinut je veliki broj najugroženijih jedinki. Stanovništvo u selima je po proseku godina vrlo staro, pa “Lesi” pruža utočište i ljubimcima nakon smrti njihovih vlasnika.

Kapacitet prihvatilišta je 100 životinja, a površina placa na kojem se nalazi iznosi 1800 kvadratnih metara. Psi borave u dvorištima, u manjim i većim čoporima, u zavisnosti od veličine i karaktera. Prihvatilište ima stabilno snabdevanje vodom, električnom energijom i  povezano je sa glavnim putem. Kako ne bismo smetali okolini, obezbedili smo vizuelnu i zvučnu izolaciju. Dvorišta imaju obezbeđene zidane i drvene zaklone, a leti je obezbeđena i hladovina. U boksovima borave samo asocijalne jedinke, bolesnici i psi na oporavku. Raspolažemo jednim putničkim karavan-vozilom i jednom autoprikolicom. Još uvek ne posedujemo namensku prikolicu za prevoz životinja koja bi nam znatno olakšala transport.

Primarni cilj udruženja je pre svega edukacija i informisanje stanovništva o problemu ničijih životinja. Želimo da podignemo svest kod građana, približimo im temu i uključimo ih u naše aktivnosti.

Do sada smo udomili veliki broj pasa. Najčešće se udomljeni psi iznova vraćaju nakon udomljenja. Volela bih da verujem da se to dešava zbog lepih uspomena koje stvaraju u “Lesiju” i mnogobrojnih drugara koje su stekli u našem prihvatilištu. Kada me udomljeni pas sačeka na kapiji istovremeno osećam i sreću i tugu. Tužna sam zato što je brzo pokušao da napusti svog novog vlasnika, ali istovremeno od psa dobijam poruku da sam uradila nešto značajno i da moj trud nije uzaludan. (upotrebiti u slučaju da ne možemo da dobijemo konkretnu priču od vlasnice).

Prostor za razvoj vidimo u neiskorišćenom delu površine i prioritet za ovu godinu je da osmislimo kako da upotrebimo prostor na što bolji način. Kako bi se povećala bezbednost i udobnost, želimo da taj deo ogradimo i osposobimo za boravak životinja. Planovi za budućnost odnose se na ograđivanje ostatka parcele, izgradnju skloništa i pokušaje da se u osnovnim školama đacima govori o zaštiti i dobrobiti životinja. U našem mestu do sada nije bilo moguće sterilisati vlasničke životinja i nadamo se da ćemo uspeti da uskoro započnemo sterilizaciju.

Naši izvori finansiranja su veoma nestabilni i važno nam je da dobijemo što više donacija u vidu hrane i lekova, kao i novčana sredstva za sterilizaciju. Hrana je osnovna i neizbežna potreba, a u zimskom periodu predstavlja najznačajniji izvor snage i opstanka svake životinje, bez obzira na to gde živi. Zato je akcija doniranja hrane koju su organizovali ORCA i PANINI za nas veoma značajna.

Bila bi nam čast da nastupamo na tribinama i držimo predavanja sa organizacijom ORCA.  Smatramo da su zajednički ciljevi i ideje odlična osnova svake uspešne saradnje i da samo postepeno i istrajno možemo napraviti velike pozitivne promene. Moć udruženja iz provincije zasnovana je na raznovrsnim iskustvima, te bi zajedničke akcije predstavljale pravi način da predstavimo svakodnevne probleme sa kojima se životinje susreću.

Kada se osvrnemo na naše početke, možemo samo da budemo zadovoljni jer smo pomogli velikom broju životinja. Istovremeno smo i zabrinuti jer ne znamo da li ćemo moći da nastavimo bez adekvatne pomoći u vidu hrane. Ako znamo da ne moramo da brinemo o hrani, možemo da se posvetimo drugim stvarima i da se fokusiramo na celokupno stanje životinja.

Milica Pinter, udruženje „Lesi“, Bač