Ogromna ljubav prema konjima i realna potreba da se zaštite navela nas je da osnujemo udruženje “Staro Brdo”. Uz podršku engleskog udruženja za zaštitu životinja “Serbia’s forgotten paws” 2015. godine zvanično smo otvorili prvi azil za konje u Srbiji i regionu. Tako je iz male grupe ljubitelja životinja i prirode nastalo naše udruženje. Želeli smo da pomognemo konjima jer su oni danas u nezavidnoj situaciji. Prevaziđeni kao radna pomoć, a sa velikim potrebama (pre svega prostorno) pri čuvanju često postaju višak o čijoj se daljoj sudbini niko ne brine.

Naš azil jedina je organizacija u zemlji osposobljena za pružanje optimalnih uslova za prihvat konja. Oni bi, da azil nije dostupan, usled trauma i povreda izazvanih nehumanim tretmanom bili osuđeni da ostatak života provedu u neadekvatnim uslovima ili da u mukama, odbačeni, završe život. Do sada je kroz azil prošlo 36 konja, različitih sudbina, od bivših šampiona koji su postajali višak, do konja slomljenih nogu i rebara. Svima im je, da nije bilo azila, jedina alternativa bila klanica. Zato se trudimo da spasimo što više konjskih života i obezbedimo im šansu da žive, pa svaki spašen život smatramo uspehom. Kada se za to steknu uslovi konji se udomljavaju trećim licima, uz obavezno potpisivanje Ugovora o udomljavanju. Udomitelji su pažljivo birani kako bi svaki konj dobio bezbedan, srećan i siguran život u novom domu.

Svi naši štićenici zahtevaju redovnu hranu, negu i pažnju. Imamo konja koji je oboleo od Voblerovog sindroma, nekoliko starih čije je udomljavanje uvek veliki izazov, a tu su i konji koje želimo da spremimo za program terapijskog jahanja. Svi oni sada su navikli na prisustvo čoveka i ne posmatraju ga kao izvor bola ili samo izvor hrane, već se u njihovim očima i postupcima vidi poverenje koje se može dobiti samo zahvaljujući ljubavi i posvećenosti koju svakodnevno dobijaju.

Iako azil teškom mukom opstaje iz meseca u mesec, oslanjajući se isključivo na pojedinačne donacije ljubitelja životinja, daćemo sve od sebe da nastavimo dalje sa misijom spašavanja i zbrinjavanja konja. U planu nam je da jedan broj konja osposobimo za programe hipoterapije/terapijskog jahanja, kako bi dodatno ojačali neraskidivu vezu koja oduvek spaja čoveka i konja i dali humanitarni doprinos zajedinici.

Trenutno se u azilu nalazi osam konja i dve magarice spašene iz teških uslova. Svi su nam podjednako dragi, ali Soko, koji je do pre par dana bio deveti član naše konjske porodice, možda zaslužuje da ga ovde izdvojimo. Njegova situacija je bila teža nego inače i više nam je vremena bilo potrebno da mu pronađemo pravi dom i porodicu. Soko je u azil stigao u januaru 2018. godine, nakon teškog preloma noge. Uobičajena praksa u tim slučajevima vodi ka jednoj mogućnosti – eutanaziji. Ipak, Soko je spašen uz pomoć jedinstvenog tretmana matičnim ćelijama, nosiljke u kojoj je visio tokom intervencija, serije veterinarskih terapija, mnogo uloženih finansija i truda volontera. Naš mali heroj velikog srca na zadovoljstvo svih nas uspeo je da se oporavi. Usledila je jedna duga faza traženja doma u kome će biti isključivo ljubimac, neko koga će deca voleti i uz njega odrastati i koji neće biti na bilo koji način stavljan pod opterećenje. Kroz svoj život on je već podneo ogroman teret i verovali smo da je sada zaslužio da živi okružen samo ljubavlju i pažnjom. Pre par dana smo u tome i uspeli – dobio je novu porodicu i dom.

Podrška u hrani koju su nam ORCA i Panini obezbedili nama znači mnogo. Ona predstavlja siguran obrok i dragoceno dodatno vreme koje možemo posvetiti samim konjima i iz tog razloga smo veoma zahvalni u ime svih stanovnika udruženja “Staro Brdo”.

Željko Iličič, “Staro brdo”