Možda ste već znali da je zdravije jesti domaće stare sorte voća i povrća umesto onih uvoznih i komercijalnih?

To je zato što su one nastajale vekovima, kroz napore naših poljoprivrednika da ih odaberu, odneguju i održe. Stare sorte su prilagođene domaćim uslovima sredine: našem podneblju, zemljištu i klimi. Zato su otpornije, pa ih ne treba stalno prskati pesticidima. Ako jedemo stare sorte, sasvim sigurno unosimo manje štetnih pesticida u svoj organizam.

Kroz inicijativu “Čuvari semena”, koja traje od 2019. godine, udruženje “Okvir života” iz Mionice, radi na tome da domaće stare sorte voća, povrća i žitarica, vrati na naše trpeze, pijace i u prodavnice. Uz mentorstvo ORCA i podršku projekta „Tvoje mesto u Srbiji“, u Mionici je osnovana prva lokalna banka semena u Srbiji.

Ivana Petrović, polaznica Liderskog trening programa ORCA Akademije smatra da su “seme, voda i zemljište, valuta budućnosti”. Banku semena u Mionici čini preko 30 poljoprivrednika – “Čuvara semena”. Njihov zadatak je da odgajanjem i razmenom sačuvaju od zaborava, semena starih sorti voća, povrća i žitarica, a sa njima i srpsku tradiciju.

Šta su lokalne banke semena?

Lokalne banke semena su koncept gajenja starih sorti voća, povrća i žitarica na malim poljoprivrednim gazdinstvima. One su zajednice ljudi – poljoprivrednih proizvođača koji stare sorte gaje aktivno: svake godine, oni međusobno razmenjuju i čuvaju semena starih sorti.

Banke semena takođe i skladište semena u svojim objektima. One prikupljaju semena od poljoprivrednika, skladište ih, a zatim ih ponovo daju poljoprivrednicima i vraćaju se nazad u aktivno gajenje. Cilj banke semena je da obezbedi zajednici poljoprivrednih proizvođača da uvek imaju semena spremna za korišćenje.

Zašto je važno sačuvati stare sorte?

Postoji mnogo različitih varijanti iste poljoprivredne kulture, npr. kukuruza. Svaka sorta ima svoje specifične karakteristike: neke sorte kukuruza su otpornije na bolesti i štetočine, druge su tolerantne prema sušnim ili veoma vlažnim uslovima i slično.

Klimatske promene imaju veliki uticaj na poljoprivredu. Genetska raznolikost kultura je važna za proizvodnju hrane i ekonomski razvoj lokalnih zajednica jer garantuje sigurnost poljoprivredne proizvodnje uprkos promenjenoj klimi. Banke semena pomažu poljoprivrednicima da nabave sorte koje su prilagođene lokalnim uslovima sredine.

Gajenje starih sorti unapređuje razvoj ruralnih zajednica kroz ekoturizam i lokalnu gastronomsku ponudu. I najvažnije, one obezbeđuju veću dostupnost i raznolikost zdrave i bezbedne hrane za naše potomke.

Stare sorte su zdravije i ukusnije

Gastronomi kažu, da svako ko je ikada probao ukus i osetio miris neke stare sorte voća ili povrća, želi to opet da iskusi.

Na svetskom nivou, raznolikost ukusa i mirisa plodova opada. Tome i sami možemo da posvedočimo – često kažemo da je paradajz kupljen u prodavnici “bezukusan”. Većina savremenih sorti se odgajaju da budu otporne na transport i dugo stajanje na polici, a ne za ukus i miris. Za gajenje savremenih sorti je potrebno više hemikalija, više đubriva, više navodnjavanja, što dugoročno uništava životnu sredinu i loše utiče na naše zdravlje.

Sa sruge strane, stare sorte su veće raznolikosti ukusa i mirisa i izuzetno dobro adaptirane na naše lokalne uslove jer su tu rasle vekovima. To ih čini otpornijim i smanjuje potrebu za korišćenjem pesticida i đubriva. To znači da se na taj način čuva zemljište, podzemne vode i zdravlje ljudi.

Šta je sve postignuto u okviru inicijative “Čuvari semena”?

  • preko 50 poljoprivrednika iz Mionice, zajedno je osnovalo „Banku semena Mionica“. Ovo je prva lokalna banka semena u Srbiji;
  • uspostavljena je osnovna infrastruktura za skladištenje semena u Mionici, renoviranjem prostora za čuvanje semena;
  • sprovedena su terenska istraživanja i razvijene baze podataka starih sorti u Mionici i na Staroj Planini;
  • održane su obuke poljoprivrednika, na kojima je preko 30 učesnika steklo praktične veštine orezivanja i kalemljenja voća starih sorti. Snimljene su i on-line video obuke na teme sadnje i nege starih sorti voća i povrća koje je do sada pogledalo oko 5000 ljudi;
  • formirano je ogledno dobro sa preko 50 sadnica na Staroj planini i ostavljeno na dalje upravljanje zajednici;
  • izrađen je Program rada lokalnih banaka semena namenjen da uspostavi, edukuje, umreži i koordiniše mrežu lokalnih banaka semena u Srbiji;
  • razvijena su pravila i procedure rada lokalnih banaka semena i osmišljen je sistem stručne podrške poljoprivrednicima koji žele da osnuju banku semena;
  • na osnovu javnog konkursa, odabrani su lokalni koordinatori i ojačani njihovi kapaciteti kroz seriju obuka. U ovom trenutku, devet novih banaka semena, na putu je da se osnuje širom Srbije;
  • započeto je uspostavljanje modela agrobiznisa baziranog na starim sortama u Srbiji, kroz istraživanje sličnih modela koji postoje u svetu, kao i primera dobre prakse.

Podršku za inicijativu “Čuvari semena”, obezbedili smo kroz projekat „Tvoje mesto u Srbiji“, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Ovaj projekat, ORCA realizuje zajedno sa partnerima Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, organizacijama CRTA, MRCN i Fondacijom Jelena Šantić. Cilj projekta je podrška inicijativama širom Srbije koje žele da učine nešto dobro za svoju zajednicu, prirodu i životinje.

Pročitajte šta su druge sjajne inicijative postigle u svojim zajednicama!