Kada spoljne temperature počnu da se spuštaju, dešavaju se primetne promene svuda oko nas. Veverice su zauzete sakupljanjem orašastih plodova, lišće menja boju i počinje da opada, a ptice započinju svoj put ka jugu. Kako se zima približava, viđamo sve manje i manje životinja. One koje ostanu u našim krajevima tokom hladnih meseci se možda ponašaju ili izgledaju drugačije nego pre.

I biljke i životinje su pripremljene da dočekuju hladne mesece na nekoliko različitih načina. Sva živa bića, uključujući ljude, moraju da se prilagode svom okruženju da bi preživela. Hajde da bliže istražimo kako se biljke i životinje pripremaju za zimu.

Sakupljanje zaliha

Dok je još uvek toplo, neke životinje počinju da sakupljaju namirnice za zimu. Veverice su zauzete sakupljanjem orašastih plodova i njihovim skrivanjem svuda po šumi. Mesecima kasnije, ove zalihe će služiti kao preko potrebna energija kada hrane bude bilo malo. Druge životinje, na primer miševi i dabrovi, hranu čuvaju u svojim domovima. Pčele koriste zalihe meda koje su sakupile tokom toplijih meseci. Mnogi sisari pokušaju da pojedu koliko god mogu pre nego što dođe zima, da bi bili sigurni da će imati višak masti za zimske mesece. Osim što ih ovo zagreva dodatnim slojem izolacije, takođe ih i sprečava da previše ogladne.

Menjanje izgleda

Sakupljanje zaliha nije jedini način na koji se životinje pripremaju za hladnije mesece. Neke životinje menjaju svoj izgled kako bi se prilagodile vremenu. Baš kao što mi obučemo zimske jakne, krzno nekih životinja postane gušće i teže. Krzno drugih životinja promeni boju da bi se stopilo sa svojim okruženjem. Arktičke lisice menjaju boju svog krzna iz tamnijih boja koje koriste tokom leta u skoro potpuno belu tokom zime. Jeleni sa belim repovima postanu tamnije braon da bi se stopili sa uvenulim biljkama i golim drvećem.

Usporavanje i hibernacija

Tokom dugih zimskih noći verovatno želite da uživate ušuškani u ćebad. Životinje poput medveda, tvorova i veverica takođe vole da ostanu ušuškani tokom zime. Mnoge životinje hiberniraju tokom zimskih meseci. Neke životinje se bude samo da traže hranu ili uživaju u ponekom toplijem zimskom danu. Druge, poput zmija, slepih miševa i mrmota, ulaze u mnogo dublju hibernaciju. Tokom tog vremena, njihovi organizmi uspore na više meseci i one se ne bude sve do proleća. Hibernacija životinjama omogućava da sačuvaju svoju energiju i oslobađa ih potrebe da traže hranu kada je ima jako malo. Životinje koje prolaze kroz pravu hibernaciju spavaju toliko duboko da mogu da izgledaju kao da su mrtve. Otkucaj srca mrmota u hibernaciji uspori od 80 do 4 otkucaja u minuti, a njihova temperatura opadne od 36.6°C do 3.3°C.

Selidba na jug

Još jedna strategija za preživljavanje hladnoće je odlazak na jug. Mnoge životinje izbegavaju borbu sa nedostatkom hrane tako što odlaze na toplija mesta, gde je hrana mnogo dostupnija. Među najčešćim migratornim vrstama su guske, ali i mnoge druge ptice. Ostale kopnene životinje poput irvasa i nekih vrsta jelena se takođe sele na jug tokom zime. Kitovi i nekoliko vrsta riba preplivavaju velike razdaljine u potrazi za toplijim vremenom. Kraljevski leptirovi su poznati po svojoj migraciji u Meksiko svake jeseni. Čak i crvi migriraju, iako je to samo oko 180cm ispod površine zemlje.

Osim sisara i ptica, i druge životinje menjaju svoje ponašanje tokom zime. Ribe, žabe, zmije i kornjače se prilagođavaju hladnom vremenu uspavljivanjem. Žabe i kornjače se sakrivaju ispod kamenja, panjeva ili opalog lišća. Pošto je hladna voda bogatija kiseonikom nego topla, žabe i kornjače mogu da dišu pomoću kiseonika rastvorenog u vodi.

Prevela: Sonja Stojiljković