UKRATKO
Držanjem i korišćenjem farmskih životinja, čovek dobija veliki broj najrazličitijih proizvoda. Krave, koze, ovce i svinje nam obezbeđuju namirnice životinjskog porekla (meso, mleko i jaja), ali i odeću i obuću, kozmetičke preparate, lekove i druge proizvode.
Zarad povećanja obima proizvodnje, uz minimum utroška vremena i novca, danas se koriste intenzivni industrijski sistemi gajenja farmskih životinja, koji ozbiljno narušavaju njihovu dobrobit. Da bi se sprečili zdravstveni problemi kod životinja, izazvani neodgovarajućim uslovima smeštaja i gajenja, koriste se antibiotici i hormoni, koji ugrožavaju zdravlje ljudi.
U cilju unapređenja ljudskog zdravlja i bezbednosti hrane, nastali su standardi dobrobiti farmskih životinja. Ovi standardi podrazumevaju određene uslove koji moraju biti ispunjeni prilikom gajenja, transporta i klanja farmskih životinja, kako bi se njihova dobrobit unapredila.
ORCA radi na jačanju kapaciteta državne uprave za procenu dobrobiti životinja na farmama radi efikasnijeg nadzora nad sprovođenjem Zakona o dobrobiti životinja koji propisuje minimalne standarde dobrobiti životinja. Takođe, ORCA razvija i privatni, viši standard dobrobiti farmskih životinja kojim bi se životinjama obezbedili bolji uslovi držanja, a građanima bezbednija i zdravija hrana.
ZAŠTO JE OVO VAŽNO?
Kvalitetetna i bezbedna hrane za potrošače
Istraživanja pokazuju da meso i mesni proizvodi poreklom iz industrijskih sistema gajenja, sadrže manje važnih nutritivnih sastojaka, a veće količine masti, koje mogu doprineti pojavi gojaznosti i zdravstvenim problemima koji slede. Suprotno tome, meso i mesni proizvodi poreklom od životinja koje se gaje u skladu sa višim standardima dobrobiti sadrže veće količine antioksidanasa i gvožđa, a manje masti (CIWF, 2012). Takođe, u njima nema tragova antibiotika, jer se njihovo neselektivno davanje životinjama zabranjuje višim standardima. Jasno je da je obezbeđivanje dobrobiti životinja ključno za proizvodnju zdrave i bezbedne hrane. Zbog toga je važno da znamo u kakvim se uslovima gaje životinje čije proizvode kupujemo, jer tako čuvamo svoje zdravlje, zdravlje naše dece i stvaramo bezbedniji i zdraviji svet.
Veća produktivnost i profit za farmere
Ako se životinje gaje u skladu sa višim standardima dobrobiti, odnosno ako je okruženje u kome borave prilagođeno njihovim potrebama, one neće biti izložene stresu i energija koju dobijaju iz grane, koristiće se za rast i produktivnost. U suprotnom ona bi se koristila na proces prilagođavanja lošim uslovima života i borbi sa stresom. Uspešni farmeri znaju da ako životinjama obezbede sve što im je potrebno – dobro okruženje, negu, mogućnost da ispolje različite oblike ponašanja, onda će te životinje pružiti farmeru ono što je njemu potrebno – rast produktivnosti, a takođe i profit. Farmske životinje koje se gaje u skladu sa višim standardima dobrobiti životinja, najčešće su zdravije, što smanjuje mortalitet, pojavu povreda, upotrebu lekova, a samim tim i troškove proizvođača.
Unapređena dobrobit životinja
Viši standardi dobrobiti farmskih životinja podrazumevaju bolje uslove njihovog gajenja. Tako npr. na farmama koje poštuju više standarde dobrobiti životinja, manja je gustina naseljenosti životinja, skučeni kavezi, izolacija i vezivanje životinja su zabranjeni, a životinje imaju veći prostor za kretanje i udoban kutak za odmor. Takođe, omogućena im je ispaša i boravak na otvorenom prostoru, ali i mogućnost ispoljavanja prirodnog ponašanja, poput kljucanja i čeprkanja po zemlji kod živine, valjanja u blatu i pravljenje gnezda pred porođaj kod svinja i drugo. Na ovakvim farmama, životinje su najčešće srećnije i zdravije jer su im zadovoljene potrebe karakteristične za njihovu vrstu.
PROBLEMI
Stavite običan list papira na pod i čučnite na njega. Pokušajte da tako čučeći izdržite nekoliko minuta. Teško je zar ne? A sada zamislite da na tom papiru morate da ostanete čitavog života. Na taj način u industrijskim sistemima žive koke od kojih dobijamo jaja. Industrijsko gajenje životinja podrazumeva intenzivne sisteme koji ozbiljno narušavaju njihovu dobrobit. Osnovni cilj ovih sistema je maksimum proizvodnje uz minimum utroška vremena i novca. U intenzivnim sistemima, životinjama je u skučenom prostoru onemogućeno kretanje i ispoljavanje normalnog ponašanja. Ovakvi uslovi dovode do niza zdravstvenih problema, povreda i razvoja patoloških oblika ponašanja, poput samopovređivanja.
Mnogi faktori doprinose proizvodnji bezbedne i zdrave hrane, ali zdravlje i dobrobit životinja su od najvećeg značaja (Svetska organizacija za zdravlje životinja – OIE, 2004)
Kako bi se ubrzao rast životinja i sprečili zdravstveni problemi izazvani neodgovarajućim uslovima smeštaja i gajenja, koriste se antibiotici i hormoni. Naučna istraživanja vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti ljudskog i životinjskog zdravlja, pokazala su da preterano korišćenje antibiotika i hormona u stočarskoj proizvodnji ima direktne posledice po ljudsko zdravlje. Postoji veza između stresa kod farmskih životinja i zdravlja ljudi koji se hrane njihovim proizvodima.
REŠENJE
Standardi dobrobiti farmskih životinja predstavljaju dokumente čiji je cilj da obezbede dobru praksu gajenja farmskih životinja. Oni pokrivaju različite aspekte života životinja, poput ishrane, okruženja u kome životinje žive, načina na koji se sa njima postupa, njihovog zdravlja, kao i procesa transporta i klanja životinja. Sva hrana koju jedemo podleže kontroli veterinarske inspekcije i mora biti proizvedena u skladu sa tzv. minimalnim standardima dobrobiti životinja koje definiše Zakon o dobrobiti životinja. Obaveza svakog proizvođača, prevoznika i klanice je da poštuje ove minimalne standarde.
Poslednjih godina, raste svest potrošača o značaju ishrane kvalitetnom, bezbednom i zdravom hranom. Potrošači smatraju da bi farmske životinje trebalo da se drže, hrane i reprodukuju u prirodnim uslovima, na način da su im potrebe zadovoljene i da mogu da ispolje svoje prirodno ponašanje. Oni žele više od minimalnih standarda: žele da kupe namirnice koje su proizvedene u procesu u kojem je obezbeđena veća dobrobit životinja. Zbog toga u zemljama Evropske unije postoji više privatnih sertifikacionih šema koje garantuju potrošačima da je određeni proizvod nastao uz poštovanje ovakvih standarda dobrobiti farmskih životinja.
Svaki put kada na nešto potrošiš novac, zapravo daješ glas za verziju sveta u kome želiš da živiš (Anna Lappe, autorka knjiga o održivoj ishrani)
U Srbiji je ORCA, na osnovu rezultata nacionalnog istraživaja stanja dobrobiti farmskih životinja i iskustva iz evropskih zemalja izradila nacrte viših standarda dobrobiti farmskih životinja. Ove standarde su razvili i prilagodili vodeći evropski stručnjaci za dobrobit životinja sa Univerziteta u Bristolu (Velika Britanija) i iz Britanskog kraljevskog društva za sprečavanje surovosti prema životinjama (RSPCA) uz podršku domaćih stručnjaka i na osnovu prakse EU. Ovo su preliminarne verzije standarda, tako da postoji prostor da se do njihovog zvaničnog usvajanja izvrše određene izmene i dopune. ORCA veruje da će primena ovih standarda doprineti razvoju dobre poljoprivredne prakse na farmama, obezbediti bolje uslove životinjama na farmi, unaprediti njihovo zdravlje i dobrobit, doprineti sprečavanje širenja zaraznih bolesti životinja, povećati profit proizvođačima i obezbediti zdrave, kvalitetne i bezbedne namirnice životinjskog porekla za potrošače.