UKRATKO
Region Zapadnog Balkana karakterišu mnogi predeli koji su nastali i održali se sa dejstvom čoveka i prirode. Izgled ovih predela uslovljen je klimatskim i geografskim karakteristikama regiona, ali i tradicionalnim poljoprivrednim praksama, te čine i deo kulturnog identiteta lokalnog stanovništva.
Zarad povećanja obima proizvodnje, u poljoprivredu su uvedene mnoge intenzivne prakse koje obezbeđuju visoke prinose, ali istovremeno iscrpljuju prirodne resurse, ugrožavaju biodiverzitet i dobrobit farmskih životinja, menjajući tradicionalni poljoprivredni predeo. Zbog toga su ove prakse neodržive.
Kao pokušaj da se očuvaju tradicionalni poljoprivredni predeli koji podržavaju blagostanje ruralnih zajednica, očuvanje prirodnih resursa, divljih vrsta i njihovih staništa, nastao je koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti.
ORCA javno zastupa koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti u regionu Zapadnog Balkana. Ovo činimo kao bi se društvene, kulturne, prirodne i ekonomske vrednosti čitavog regiona očuvale i dalje razvijale u korist poljoprivrednika, potrošača, životinja i prirode.
ZAŠTO JE OVO VAŽNO?
Zaštita prirode i biodiverziteta
Koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti čovečanstvu obezbeđuje dugoročno korišćenje svih usluga ekosistema koje zavise od očuvanog biodiverziteta i prirode, kao i odgovorne upotrebe prirodnih resursa. Neke od ekosistemskih usluga su: oprašivanje biljaka, prirodna regulacija brojnosti insekata koji mogu biti štetni po poljoprivredne (gajene) kulture, lekovi koji se koriste u tradicionalnoj i u savremenoj medicini, zdrava hrana, čista voda i mnoge druge usluge od kojih zavise ljudske zajednice širom sveta.
Razvoj ruralnih zajednica
Promišljeno kreiran razvoj poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti može da dovede do održive ekonomske stabilnosti i poboljšanja kvaliteta života ruralnih zajednica. Štaviše, primena metoda poljoprivredne proizvodnje niskog intenziteta, uz kombinaciju sa promocijom kvalitetnih prehrambenih proizvoda sa proverenim geografskim poreklom i razvojem seoskog turizma, mogu biti srž održivog ruralnog razvoja u velikom delu Zapadnog Balkana.
Unapređena dobrobit životinja
Koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti unapređuje dobrobit životinja jer podrazumeva bolje uslove njihovog gajenja (npr. veći prostor, ispašu, manju gustinu naseljenosti i drugo). Tako na primer, farmske životinje koje se gaje u održivim sistemima koji obezbeđuju dobro stanje njihove dobrobit, najčešće su zdravije, što smanjuje mortalitet, upotrebu lekova, a samim tim i troškove proizvođača. Pored ovoga, potrošačima se obezbeđuje sigurnija i kvalitetnija hrana životinjskog porekla.
PROBLEMI
Povećane potrebe čovečanstva za hranom nakon Drugog svetskog rata rezultirale su značajnom intenzifikacijom poljoprivredne proizvodnje širom Evrope. Vremenom se pokazalo da prakse koje se koriste u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji (upotreba teške mehanizacije, držanje velikog broja životinja na vrlo ograničenom prostoru, sve veća upotreba pesticida i mineralnih đubriva, potrošnja ogromne količine energije u proizvodnim procesima i slično) izazivaju značajne negativne posledice po životnu sredinu, dovode do uništavanja i fragmentacije prirodnih staništa, a time i do nestanka mnogih divljih vrsta biljaka i životinja. Pored gubitka biodiverziteta, posledice intenzivne poljoprivrede se ogledaju i u degradaciji zemljišta, smanjenju kvaliteta vode, odnosno proizvodnji hrane lošijeg kvaliteta.
REŠENJE
Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti je koncept koji čuva i održivo koristi prirodne vrednosti ruralnih područja kako bi kvalitetni poljoprivredni proizvodi bili dugoročno dostupni lokalnim zajednicama. Reč „vrednosti“ u poljoprivrednoj proizvodnji visoke prirodne vrednosti se odnosi na vrednost očuvanja prirodnih staništa i divljih vrsta biljaka i životinja koje žive u njemu, a samim tim i očuvanja ekosistemskih usluga koje čovek ima od biodiverziteta (regulisanje organizama štetnih u poljoprivrednoj proizvodnji, oprašivanje i slično).
Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti obuhvata poljoprivredna zemljišta i poljoprivredne prakse visoke prirodne vrednosti. U ovom konceptu poljoprivredna zemljišta definišu se u odnosu na zemljišni pokrivač visoke prirodne vrednosti (na primer: pašnjaci, voćnjaci, oranice), dok se poljoprivredne prakse odnose na prakse koje se primenjuju na tom zemljištu (na primer: ispaša, košenje, orezivanje).
Ovakva poljoprivredna zemljišta pored visokih prinosa obezbeđuju i važna staništa za divlji svet, dok su poljoprivredne prakse visoke prirodne vrednosti usklađene sa životnim ciklusima divljih vrsta i pozitivno deluju na očuvanje biodiverziteta u poljoprivrednim predelima. S obzirom na to da su potrošači ali i donosioci odluka širom Evropske unije veoma svesni značaja očuvanja prirode i dobrobiti životinja u proizvodnji zdrave i kvalitetne hrane, poljoprivredni proizvodi poreklom iz ovakvih sistema proizvodnje imaju dodatu vrednost.
Stručnjaci se slažu da u regionu Zapadnog Balkana postoje velike površine zemljišta visoke prirodne vrednosti, zbog ovoga se čitav region smatra „zelenim zlatom“ i „plućima“ Evrope. (European Environment Agency).
Postoje tri glavna tipa poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti (bez jasno određenih granica između njih):
Tip 1: Poljoprivredno zemljište sa visokim udelom poluprirodne ili prirodne vegetacije (poluprirodne livade i pašnjaci);
Tip 2: Poljoprivredno zemljište sa mozaikom različitih prirodnih i poluiprirodnih staništa i niskim intenzitetom upotrebe zemljišta (šume, živice, jezera i druga staništa u okviru poljoprivrednog zemljišta);
Tip 3: Poljoprivredno zemljište koje naseljavaju retke vrste ili na njemu živi procentualno visok udeo evropskih i svetskih populacija.