UKRATKO
Danas se, širom sveta, u laboratorijskim ogledima koristi preko 100 miliona kičmenjaka godišnje. Za naučna istraživanja, testiranje lekova i kozmetike, usavršavanje naučnih radnika ili u obrazovne svrhe, koriste se miševi, pacovi, zečevi, žabe, ribe, ptice, mačke, psi, majmuni i druge životinje.
Uticaj koji ogledi imaju na organizam životinje varira – od gotovo neprimetnih efekata (npr. kada se samo posmatra njihovo ponašanje), do značajnih efekata uzrokovanih veoma bolnim i stresnim eksperimentalnim procedurama. Dobrobit oglednih životinja može biti ugrožena i ukoliko način njihovog držanja nije u skladu sa njihovim potrebama.
“3R pravilo” (smanji, zameni, unapredi proceduru) je međunarodno prihvaćeno načelo za humano korišćenje životinja u ogledne svrhe. Osim značaja za dobrobit oglednih životinja, ono doprinosi kvalitetu ogleda, njegovoj priznatosti i etičnosti, te osigurava bolju međunarodnu naučnu saradnju.
Kao Kroz članstvo u etičkim telima institucija koje sprovode oglede na životinjama (npr. fakultetima i institutima), ORCA nastoji da utiče na primenu etičkih principa pri donošenju odluka o odobravanju ogleda na životinjama i dosledno sprovođenje 3R pravila. Pored toga, ORCA promoviše značaj alternativa korišćenju živih životinja u ogledima.
ZAŠTO JE OVO VAŽNO?
Bezbedni lekovi
Visoki standardi dobrobiti oglednih životinja su važni, ne samo zbog životinja koje se koriste u ogledima, već i zbog toga što dobrobit životinja može da utiče na ishode naučnog istraživanja, uključujući validnost korišćenja životinja kao modela za ljudske bolesti kao i mogućnost repliciranja studije. Uslovi smeštaja, temperatura, vlažnost vazduha, rukovanje životinjama koje uzrokuje stres – sve ovo može uticati na rezultate ogleda, a samim tim i na bezbednost lekova koji se odobravaju za ljudsko korišćenje na osnovu ovih ogleda.
Nauka zasnovana na etici
Etička opravdanost korišćenja životinja u ogledne svrhe, ogleda se u odgovornosti naučnika da smanji broj životinja koje se koriste, unapredi ogledne procedure i ako je moguće zameni životinje u svom istraživačkom projektu neanimalnim modelima. Nema sumnje da dobrobit životinja, etika i dobra nauka idu ruku pod ruku u cilju unapređenja biomedicinkih istraživanja. Vrlo je značajno edukovati nove generacije naučnika da razmišljaju i o etičkoj ceni koju plaća životinja i o naučnoj koristi koju dobija čovek, kada donose odluku o opravdanosti ogleda.
Unapređenje nauke
Veliki napredak je postignut u pogledu odnosa prema životinjama koje se koriste u ogledne svrhe. Ipak, mnogo je još potrebno uraditi kako bi se unapredilo svako od 3R pravila. Neophodno je nastaviti istraživanja kako bi se unapredile ogledne procedure na način da se smanji patnja životinja i kako bi se pronašli načini za zamenu i smanjenje korišćenja životinja u nauci. Odgovarajući dizajn ogleda i tehnike statističkih analiza su od velikog značaja za smanjenje korišćenja oglednih životinja.
PROBLEMI
Biomedicinska istraživanja doprinose boljem razumevanju ljudskog i životinjskog zdravlja i bolesti koje nas pogađaju. Na osnovu ovih istraživanja, naučnici razvijaju lekove i procedure lečenja koje spašavaju i unapređuju živote nas samih, ali i životinja koje nas okružuju. Korišćenje oglednih životinja, još uvek predstavlja nezaobilazni element biomedicinskih istraživanja. Naučnici koji koriste ogledne životinje najčešće navode da nije moguće naučne ciljeve ostvariti na drugi način, te da potencijalne koristi od sprovedenog istraživanja nadmašuju bilo kakvu bol koju može osećati ogledna životinja.
Danas postoje ozbiljne debate u okviru naučne zajednice o vrednosti i relevantnosti informacija proisteklih iz mnogih ogleda. Ove debate pokreću pitanje da li se rezultati dobijeni na osnovu ogleda na životinjama, mogu primeniti na ljude. Loš kvalitet mnogih ogleda na životinjama, u pogledu njihovog dizajna ili sprovođenja, poseban je problem u ovoj oblasti jer predstavlja nepotrebno izazivanje patnje i “traćenje” života mnogih životinja koje je u potpunosti bilo moguće izbeći.
„Devet od deset eksperimentalnih lekova ne prođe klinička ispitivanja jer na osnovu ogleda na životinjama nismo u mogućnosti da sa sigurnošću predvidimo kakvu će reakciju izazvati kod čoveka“ (Majkl O. Levit, bivši sekretar Odeljenja za zdravlje i usluge ljudima Sjedinjenih Država)
Uslovi smeštaja životinja utiču na njihovo ponašanje, ali i na rezultate ogleda. Odgovarajuća temperatura, ventilacija i vlažnost vazduha moraju da se stalno održavaju. Obogaćenje sredine može pomoći smanjenju stresa kod životinja. Ono omogućava životinjama da ispolje svoje prirodno ponašanje karakteristično za vrstu, pruža mentalnu stimulaciju i smanjuje pokavu dosade, što dovodi do smanjenog stresa i utiče pozitivno na ponašanje životinja i sveopštu otpornost organizma. Studije su pokazale razlike u rezultatima ogleda koji se sprovode na životinjama smeštenim u sredini koja je obogaćena u odnosu na sredinu koja nije, pa je jasno da uslovi smeštaja igraju značajnu ulogu u obezbeđivanju kvalitetnih rezultata ogleda.
REŠENJE
U Srbiji, Zakon o dobrobiti životinja sa pratećim podzakonskim aktima, precizno reguliše upotrebu životinja u ogledima. On je nakon kampanje ORCA zabranio oglede na životinjama u osnovnim i srednjim školama, kao i u visokoškolskim ustanovama na osnovnim studijama koji ugrožavaju njihovo zdravlje i dobrobit. Naučnoistraživačke organizacije i druga pravna lica koja sprovode oglede na životinjama dužne su da obrazuju Etičku komisiju za zaštitu dobrobiti oglednih životinja, čiji jedan predstavnik treba da je član udruženja za zaštitu životinja. Takođe, na nacionalnom nivou, Ministar rešenjem osniva posebnu radnu grupu – Etički savet za dobrobit oglednih životinja. Zadatak ovih komisija, jeste da daju stručna mišljenja o etičkoj i naučnoj opravdanosti obavljanja ogleda, odnosno da pravilno izmere potencijalne koristi izvođenja ogleda sa stepenom patnje uzrokovane životinjama.
Principi “3R pravila”, razvijeni su pre više od 50 godina, a danas predstavljaju osnovni vodič za humano korišćenje životinja u ogledne svrhe i ugrađeni su u međunarodne i nacionalne zakone koji se odnose na ovu oblast. Podrazumevaju: (1) Zamenu (Replacement) životinja onima koje na nižoj filogenetskoj lestvici ili korišćenje neživotinjskih modela (kultura ćelija i tkiva, kompjuterskih metoda, dobrovoljaca i drugo), kada god je moguće na ovaj način postići naučni cilj; (2) Smanjenje (Reduction) broja životinja koje se koriste u ogledu kada god je moguće i (3) Usavršavanje (Refinement) oglednih procedura kako bi se umanjila etička cena, odnosno bol, patnja i stres oglednih životinja sveli na minimum.
3R pravilo doprinosi kvalitetu ogleda, njegovoj priznatosti i etičnosti, odnosno osigurava nesmetanu međunarodnu naučnu saradnju.
ORCA pruža podršku obrazovnim i naučnim institucijama kroz učešće u procesu etičke ocene pojedinih ogleda na životinjama, a učesnicima u sprovođenju ogleda da obezbede dobro stanje dobrobiti oglednih životinja i doslednu primenu 3R pravila. Takođe, ORCA pruža podršku obrazovnim i naučnim institucijama da prepoznaju značaj alternativa korišćenju živih životinja u ogledima. Predstavnica ORCA u Etičkom savetu za dobrobit oglednih životinja od 2009 do 2016. godine bila je Katarina Novaković, Koordinatorka Tima za dobrobit oglednih životinja. ORCA ima svoje predstavnike u etičkim komisijama za zaštitu dobrobiti oglednih životinja nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu (Medicinski fakultet, Biološki fakultet i Poljoprivredni fakultet) i pojedinih naučnoistraživačkih organizacija (Institut za primenu nuklearne energije – INEP, Vojnomedicinska akademija i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“).